Opis
VASKRŠNJI KOMPLET 3 KNJIGE
Ptrijarh III Arsenije Čarnojević i velika seoba Srba
Kada je 1674. godine postao pećki patrijarh, u veoma složenim prilikama pod turkim ropstvom, Arsenije ubrzo pokazuje sve svoje prirodne i stečene sposobnosti. Odanost težnjama porobljenog naroda za slobodom i sampostalnošću, odlučnost, mudrost, nepokolebljivost i doslednost uzvišenim nacionalnim i verskim principima uvek su ga rukovodile u njegovom radu.
Krsne slave
Naša je dužnost da propovedamo svima nauku Hristovu, nenaturajući je. Najpre u svojoj najbližoj sredini, svojoj porodici, pa onda redom, dalje, nikada ne naturajući nauku Božju. Mi svedočimo u ovom svetu Sina Božijega i nauku Njegovu i rečima i svojim životom. „Da vide vaša dobra djela, i proslave Oca vašega koji je na nebesima“. (Mt. 5, 16)
Čuvati se mnogogovorljivosti. Pogotvu od nametanja vere ljudima rečima svojim, kao što rade oni sektanti. Životom svojim svedočiti da je živ Gospod Bog naš i da je nauka Njegova moguća da se njome živi i da se ona u život uvodi. Jer ljudima, pa i nama ovakvi kakvi smo, mi smo već navikli na greh i nauka Božja, zapovesti Božje izgledaju teške. A one su u stvari nesravnjivo lakše nego greh. Ali kada se navikne na ono što je greh, onda je zapovest Božja teška, a greh je lak, jer je čovek stekao grešnu naviku.
Čovek je slobodno biće. Može da živi i bez greha, može i da ne greši. Uz pomoć blagodati Božje može. Šta će onu činiti, na koju će stranu okrenuti, da li da ide od Oca Nebeskog u suprotnom pravcu ili da ide Ocu Nebeskom, Domu Njegovom i Carstvu Nebeskom, to će on odlučiti. Mi, dakle, da svojom verom, životom po veri, svedočimo Sina Božijeg i Njegovu nauku u ovome svetu.
Trudimo se da reč Božija, istina Božija, uvek ima mesta u nama, pa ćemo i mi imati mesta u Carstvu Nebeskom, u blaženstvu toga Carstva. „Ko ima uši da čuje, neka čuje“, što kaže Gospod naš Isus Hristos. Patrijarh srpski Pavle (delovi beseda iz knjige „Život po Jevanđelju“, Beograd, 1998.)
Dušanov zakonik
Dušanov zakonikje nedovoljno izučavan i nedovoljno shvaćen. Oni koji su se bavili prikazivanjem zakonika uviđali su da je rađen na osnovu običajnog prava, ali se nisu upuštali u objašnjenje kojeg i kakvog običajnog prava. Ako već postoji običajno pravo kod jednog naroda onda se mora razumeti da je ono zasnovano na posebnim shvatanjima prava i pravde kod tog naroda, čiji su koreni vrlo stari. Tačno je da je Dušanov Zakonik rađen na osnovu srbskog običajnog prava i dopunjen crkvenim pravom.
Car Dušan je staro običajno pravo kod Srba uredio kao državno zakonodavstvo za tadašnju državu Srbiju.
Time je Srbija postala pravna država u modernom smislu poimanja organizovanja države.
