<\/p>\n
Karava\u0111o je ro\u0111en\u00a029. septembra\u00a01571 i bio je\u00a0italijanski\u00a0slikar\u00a0aktivan u\u00a0Rimu,\u00a0Napulju,\u00a0Malti\u00a0i\u00a0Siciliji\u00a0izme\u0111u 1593. i 1610. godine. Smatran je prvim velikanom\u00a0baroknog<\/a>\u00a0slikarstva. <\/span>Njegove slike odlikuje jedan nekompromisan\u00a0realizam<\/a>\u00a0koji je okarakterisan kao\u00a0naturalizam<\/a>\u00a0\u2013 radi razlikovanje od dotada\u0161njih poku\u0161aja \u2013 i upotreba izrazitog kontrasta svjetlo-tamno (kjaroskura<\/a>).<\/sup><\/p>\n \u00a0 Karava\u0111ov naturalizam i njegova namera da verno predstavlja prirodu bilo da je lepa ili ru\u017ena, nije ni\u0161ta manje sna\u017enija od one nekih njegovih savremenika. Karava\u0111o se mo\u017ee smatrati jednim od onih velikih umjetnika kao ranije\u00a0\u0110oto<\/a>\u00a0i\u00a0Direr<\/a>, koji su hteli da vide doga\u0111aje iz\u00a0biblijskih pri\u010da\u00a0pred svojim o\u010dima, kao da se de\u0161avaju na pragu njihove ku\u0107e.<\/span><\/p>\n \u00a0 Karava\u0111ova umetni\u010dka reputacija je bila zasenjena tokom njegovog \u017eivota i kasnije, turbulentnim i krajnje tragi\u010dnim okolnostima njegovog li\u010dnog \u017eivota. U Rimu je po\u010dinio ubistvo i nasilan napad dok je bio na vrhuncu svoje umetni\u010dke karijere, i nakon toga \u2013 uprkos \u0161to je posle stvorio svoja najbolja dela \u2013 ostatak \u017eivota je proveo kao begunac od pravde. Od polovine 20. vieka, njegovi nasilni\u010dki ispadi i nestabilan karakter postali su predmet popularne ma\u0161te i konstruisanja razli\u010ditih mitova, gdje je percipiran kao autsajder svoga vremena koji se pobunio protiv autoriteta.<\/span><\/p>\n <\/p>\n Umro je\u00a0<\/span>18. jula\u00a0<\/span>1610. godine.<\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"\n