<\/p>\n
Ptrijarh III Arsenije \u010carnojevi\u0107 i velika seoba Srba<\/strong><\/p>\n Kada je 1674. godine postao pe\u0107ki patrijarh, u veoma slo\u017eenim prilikama pod turkim ropstvom, Arsenije ubrzo pokazuje sve svoje prirodne i ste\u010dene sposobnosti. Odanost te\u017enjama porobljenog naroda za slobodom i sampostalno\u0161\u0107u, odlu\u010dnost, mudrost, nepokolebljivost i doslednost uzvi\u0161enim nacionalnim i verskim principima uvek su ga rukovodile u njegovom radu.<\/span><\/p>\n Krsne slave<\/strong><\/p>\n Na\u0161a je du\u017enost da propovedamo svima nauku Hristovu, nenaturaju\u0107i je. Najpre u svojoj najbli\u017eoj sredini, svojoj porodici, pa onda redom, dalje, nikada ne naturaju\u0107i nauku Bo\u017eju. Mi svedo\u010dimo u ovom svetu Sina Bo\u017eijega i nauku Njegovu i re\u010dima i svojim \u017eivotom. \u201eDa vide va\u0161a dobra djela, i proslave Oca va\u0161ega koji je na nebesima\u201c.\u00a0(Mt. 5, 16)<\/strong><\/p>\n \u010cuvati se mnogogovorljivosti. Pogotvu od nametanja vere ljudima re\u010dima svojim, kao \u0161to rade oni sektanti. \u017divotom svojim svedo\u010diti da je \u017eiv Gospod Bog na\u0161 i da je nauka Njegova mogu\u0107a da se njome \u017eivi i da se ona u \u017eivot uvodi. Jer ljudima, pa i nama ovakvi kakvi smo, mi smo ve\u0107 navikli na greh i nauka Bo\u017eja, zapovesti Bo\u017eje izgledaju te\u0161ke. A one su u stvari nesravnjivo lak\u0161e nego greh. Ali kada se navikne na ono \u0161to je greh, onda je zapovest Bo\u017eja te\u0161ka, a greh je lak, jer je \u010dovek stekao gre\u0161nu naviku.<\/p>\n \u010covek je slobodno bi\u0107e. Mo\u017ee da \u017eivi i bez greha, mo\u017ee i da ne gre\u0161i. Uz pomo\u0107 blagodati Bo\u017eje mo\u017ee. \u0160ta \u0107e onu \u010diniti, na koju \u0107e stranu okrenuti, da li da ide od Oca Nebeskog u suprotnom pravcu ili da ide Ocu Nebeskom, Domu Njegovom i Carstvu Nebeskom, to \u0107e on odlu\u010diti. Mi, dakle, da svojom verom, \u017eivotom po veri, svedo\u010dimo Sina Bo\u017eijeg i Njegovu nauku u ovome svetu.<\/p>\n Trudimo se da re\u010d Bo\u017eija, istina Bo\u017eija, uvek ima mesta u nama, pa \u0107emo i mi imati mesta u Carstvu Nebeskom, u bla\u017eenstvu toga Carstva. \u201eKo ima u\u0161i da \u010duje, neka \u010duje\u201c, \u0161to ka\u017ee Gospod na\u0161 Isus Hristos.\u00a0Patrijarh srpski Pavle<\/strong>\u00a0(delovi beseda iz knjige \u201e\u017divot po Jevan\u0111elju\u201c, Beograd, 1998.)<\/p>\n Du\u0161anov zakonik<\/strong><\/p>\n Du\u0161anov zakonikje nedovoljno izu\u010davan i nedovoljno shva\u0107en. Oni koji su se bavili prikazivanjem zakonika uvi\u0111ali su da je ra\u0111en na osnovu obi\u010dajnog prava, ali se nisu upu\u0161tali u obja\u0161njenje kojeg i kakvog obi\u010dajnog prava. Ako ve\u0107 postoji obi\u010dajno pravo kod jednog naroda onda se mora razumeti da je ono zasnovano na posebnim shvatanjima prava i pravde kod tog naroda, \u010diji su koreni vrlo stari. Ta\u010dno je da je Du\u0161anov Zakonik<\/em>\u00a0ra\u0111en na osnovu srbskog obi\u010dajnog prava i dopunjen crkvenim pravom.<\/p>\n Car Du\u0161an je staro obi\u010dajno pravo kod Srba uredio kao dr\u017eavno zakonodavstvo za tada\u0161nju dr\u017eavu Srbiju.<\/p>\n Time je Srbija postala pravna dr\u017eava u modernom smislu poimanja organizovanja dr\u017eave.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"\n